|
|
 |
|
|
|
|
|
|
| Detalji |
| Projekt: |
Frontotemporalne demencije |
| Voditelj: |
Rajka Liščić |
| Ustanova: |
Institut za medicinska istraživanja i medicinu rada, Zagreb |
| Sažetak: |
Ključne polazišne spoznaje: Frontotemporalne demencije (FTD) su grupa demencija, koja je glavni uzrok ne- Alzheimeorove demencije (AD), te predstavljaju sve važniji uzrok demencija. FTD se klinički može zamijeniti s AD, naročito u ranoj fazi bolesti. Ali, FTD se po kliničkoj manifestaciji i neuropatološkoj slici razlikuje od AD, a klinički se dijeli na tri podskupine sa heterogenom neuropatologijom (Neary I suradnici, 1998). Svaka od podskupina može biti u sklopu amiotrofične lateralne skleroze (ALS) (u engleskoj literaturi MND - motor neuron disease), FTD-MND sindroma karakteriziranog progresivnom demencijom uz bolest gornjeg i/ili donjeg motornog neurona. FTD-MND se razvija postepeno, s promjenama ličnosti I ponašanja, koje prethode razvoju znakova lezije prednjih rogova medule spinalis. Bolesnici s tipičnom slikom ALS mogu razviti FTD, I obratno ALS se može razviti u bolesnika s FTD. Razvoj kognitivnih promjena I demencije s ALS je uglavnom nepoznat, naročito u ranoj fazi bolesti.
Ciljevi i hipoteza: Budući se trajanje bolesti FTD i AD i terapija razlikuju, nužna je točna dijagnostika bolesti. Hipoteza je da bolesnici s bulbarnom slikom ALS, a ne kortikospinalnom slikom češće razvijaju FTD. Pomoću Neary kriterija, baterije psiholoških testova, EEG, EMG i APOE planiramo postaviti točnu dijagnozu FTD, FTD-MND, te diferencijalno dijagnostički razlučiti od AD, naročito u ranoj fazi bolesti.
Očekivani rezultati:
1. Uspostaviti kriterije za FTD dijagnozu.
2. Ustanoviti je li ALS bolesnici imaju kognitivnih smetnji. Longitudinalna studija bi trebala dati odgovor je li postoji pogoršanje kognitivnih smetnji i ako da li korelira sa pogoršanjem motoričkih funkcija ili ne?
3. Pojasniti elektrofiziološki funkciju frontalnih režnjeva pomoću Stroop testa
4. Ustanoviti prirodu neuropatoloških entiteta koji se kriju iza heterogene slike FTD i naći molekularne biološke pokazatelje koji bi ih objasnili. Pojavom bioloških markera, očekujemo da će biti moguće odrediti nozološki odnos između FTD-MND, FTD I klasične ALS. Cilj je istražiti da li navedeni tipovi bolesti uistinu predstavljaju fenotipske varijante uobičajene neurodegenerativne bolesti ili ne?
Provjeru rezultata očekujemo neuropatološkom evaluacijom.
Važnost predloženoga istraživanja: Očekivani rezultati predstavljati će prvu bazu podataka za FTD u Hrvatskoj I Sloveniji, glavnom uzroku demencija ne-AD tipa. Cilj je razlučiti između različitih feno- i genotipova unutar FTD. |
|
|
|
|
|
|
|
